Četrnaest prioritetnih uslova Bosna i Hercegovina mora ispuniti prije početka pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Odluka Evropskog vijeća da Ukrajini dodijeli status kandidata, s tim da zemlja naknadno ispuni neophodne uslove, pokrenulo je pitanje Bosne i Hercegovine kao zemlje čiji je kandidatski status povezan s prethodnim ispunjavanjem kriterija, javlja BHRT.
Bosna i Hercegovina je u pogledu evropskih integracija u kontekstu 14 prioriteta ispunila manji dio s određenim strategijama i odlukama Ustavnog suda, kaže direktor Direkcije za evropske integracije Edin Dilberović.
“Prvi put u zadnjem komunikeu koji je dostavljen od Vijeća šefova država i vlada EU se spominje kandidatski status. Dakle, BiH svakako ima svoj zadatak šta bi trebala da uradi i oko izmjena prioritetnih zakona koji su bili u parlamentarnoj proceduri i za koje se nadamo da će ponovo doći u parlamentarnu proceduru i nadam se da će taj pomak u svakom slučaju pomoći donosiocima odluka da donesu odluku po preporuci Evropske komisije da BiH dobije kandidatski status”, smatra Dilberović.
Problem u pristupanju EU imaju sve zemlje regiona, svaka iz specifičnih razloga. Prvi put isključivo politička odluka koja se tiče Ukrajine i Moldavije šalje podstrek zemljama regiona, smatra profesorica na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu Nedžma Džananović Miraščija.
“Sjeverna Makedonija je sada na potezu, dakle vidimo i mogućnost nekih pomaka tako da sa eventualnim početkom pregovora za Sjevernu Makedoniju i Albaniju vjerujem da će se brže steći uslovi i za Bosnu i Hercegovinu, pogotovo nakon izbora da se zaista razgovara o kandidatskom statusu i ne samo o statusu kao takvom nego i o početku pregovora”, rekla je Džananović Miraščija.
Ne treba razmišljati o datumu već o spremnosti za članstvo, poručuju stručnjaci.
“Bitno je da razvoj tih zemalja dođe do tog nivoa da budu spremne da sarađuju i funkcionišu u okvirima EU u punoj mjeri kao što su i neke druge koje nisu članice EU a savršeno dobro funkcionišu poput Norveške, Švajcarske i još nekih”, kazao je Miloš Šolaja iz Centra za međunarodne odnose Banja Luka.
“U periodu koji slijedi ta poglavlja će se zvati klasteri ali da tema i fokus javnosti i političara budu pitanja od životne važnosti za građane, za BiH teme koje rješavaju aktuelnu problematiku iz oblasti obrazovanja, privrede i svega onoga što se tiče važnih tema za svakodnevni život građana”, smatra profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Zenici Sedad Dedić.
Evropska komisija je prethodnih godina u izvještajima o napretku Bosne i Hercegovine često ukazivala na nedostatak provođenja potrebnih reformi ključnih za evropski put naše zemlje.
