Ekonomski stručnjaci ocjenjuju da BiH ne ispunjava potrebne kriterije za prelazak na euro i da ne bi imala značajnije koristi.
“To bi dramatično smanjilo troškove prekograničnih ekonomskih transakcija za pojedince i preduzeća. Planiramo proširiti i takozvane zelene trake na granicama EU kako bi se koristila tehnologija i saradnja između carine i službenika za sprovođenje zakona da bi se robi omogućio brži i lakši prelaz granica”, rekao je Sattler.
Bivšeg guvernera Centralne banke Kemala Kozarića čudi Sattlerova izjava, jer bi, kaže, trebao da zna uslove pod kojima se ulazi u evropsku monetarnu uniju. Prvi je da BiH postane članica EU, pa onda da ispuni četiri kriterijuma, piše BHRT.
“Mi od četiri kriterijuma imamo dva: fiksni kurs i nisku inflaciju. S druge strane, imamo nezaposlenost preko 10 posto i tekući račun koji je negativan tako da ne ispunjavamo master kriterije. Inače unilateralna eurozacija nije dozvoljena, moramo ispuniti te kriterijume da bi razmišljali o evropskoj valuti”, rekao je Kozarić.
"Građani Bosne i Hercegovine vjeruju u konvertibilnu marku i to pokazuje i rast depozita", kaže profesor Branimir Skoko. Napominje da je Hrvatska početkom prošle godine prešla na euro, što su trgovci iskoristili da dignu ili zaokruže cijene, pa su rast cijena platili građani.
“Ja ne znam koje bi to bili značajniji benefiti. Trenutno smo u procesu uvođenja SEPA platnog prometa i to treba olakšati platni promet, ali nije vezan za euro, to je proces koji je poguran dobivanjem kandidatnog statusa i nije uvjetovan ni vezan uvođenjem evra”, ističe Skoko.
Marko Đogo, dekan Ekonomskog fakulteta u Istočnom Sarajevu, kaže da je dvadeset članica Evropske unije zamijenilo nacionalne valute jedinstvenom valutom eurom.
“Dvadeset godina nakon uvođenja eura sedam zemalja u eurozoni odbilo je pridružiti se monetarnoj uniji, jer žele da zadrže nacionalnu valutu i ekonomsku nezavisnost”, podsjetio je Đogo.
