Broj zahtjeva za usvojenje je veći nego broj pravno podobne djece

djeca
Koje je je korake potrebno ispuniti ukoliko se odlučite za proces usvajanja, te da li postoji razlika u samom postupku između dva entiteta, rekla nam je Sanela Trivundža iz J.U. Centra za socijalni rad Banja Luka.

 

Kaže da je motivacija prva koja se primijeti kada se ljudi obrate Centrima za usvojenje, i ta motivacija se mora ispitati.

- Nije svaki zahtjev za usvojenjem motivisan zaista tom potrebom i željom da se vi brinete o djeci i da im pružite ljubav. To je na stručnim timovima i radnicima da ispitaju, objašnjava Trivundža.

Ovaj proces je veoma zahtjevan.

 Za početak par koji želi da usvoji dijete obraća se Centru za socijalni rad sa zahtjevom za usvojenje. Svaki zainteresovani par se može obratiti svim Centrima na teritoriji BiH, ne samo u mjestu gdje žive. Ono što je specifično, kada razgovarate se ljudima koji se obrate za usvojenje, oni imaju uvjerenje kada dođu u Centar i podnesu taj zahtjev, da Centar u svakom momentu ima dijete koje je spremno da bude usvojeno. Tu dožive razočarenje kada im kažete da to baš i nije tako. Istina je da ima dosta djece o kojima se roditelji ne brinu na odgovarajući način ima dosta djece u institucijama i u hraniteljskim porodicama, ali nije svako dijete pravno podobno da bude usvojeno i to je ono što čini razliku, ističe Trivundža.

Broj zahtjeva za usvojenje je veći nego broj pravno podobne djece.

 Realizacije jednog postupka usvojenja su jako male. Mali je broj usvojenje. To godišnje bude možda jedno, a nekada se desi da nemate ni jednog usvojenja. Svaki Centar ima svoju statistiku i priču. Da bi dijete bilo usvojeno prema Porodičnom zakonu mora biti pravno podobno. To znači da usvojeno može biti dijete ili nema žive roditelje ili ukoliko ih ima, a ti roditelji se ne brinu o njemu na određeni način, roditelj mora dati saglasnost da dijete bude usvojeno. Tu nailazite na prvu prepreku, govori Trivundža.

Postoje i slučajevi da su usvojitelji vratili djecu nakon što su ih usvojili.

- To je što Zakon prepoznaje potpuno od nepotpunog usvojenja. Prema važećem zakonu RS-a dijete se potpuno može usvojiti do pete godine. To znači da se ljudi koji usvajaju, u rodni list se upisuju kao roditelji tog djeteta. Sve evidencija  sa rodnog lista o njegovim bio roditeljima se briše i upisuju se usvojitelji kao biološki. Kod nepotpunog usvojenja, podaci o biološkim roditeljima ostaju, a u napomeni stoji da je određeni par usvojio dijete, i da je to nepotpuno usvojenje. To usvojenje je prema Zakonu raskidivo, a kada se zasnuje potpuno, ono je neraskidivo, kaže Trivundža.