”Zbog blokada državnih institucija građani ne smiju da trpe”, poručio je visoki predstavnik u BiH Christian Schmidt prilikom obraćanja na 16. strateškom Bledskom forumu, na kojem pored predsjedavajućeg Predsjedništva BiH Željka Komšića i člana Predsjedništva BiH Šefika Džaferovića, učestvuju čelnici Evropske unije, Zapadnog Balkana i drugi visoki međunarodni gosti. Iskazao je optimizam, uz poruku “da će svi zajedno sjesti da razgovaraju kako bi našli rješenje za probleme, kao i ekonomska pitanja i evropske integracije”. Dodao je da su institucije tu da rade, reagujući tako na Džaferovićev poziv da smijeni Milorada Dodika, trećeg člana Predsjedništva, koji je odlučio da ne prisustvuje forumu upravo zbog prisustva Schmidta, kojeg smatra nelegitimnim.
POTPUNO NEREALNO
Politički analitičar iz Zagreba Davor Gjenero u izjavi za naš list ističe da je sve ovo što radi Milorad Dodik stvaranje haosa kako bi spasio svoju poziciju.
- Gospodin Schmidt ima političku moć koju gospodin Inzko, koji je bio sjajan čovjek i koji je razumio problem, ali ga nije mogao riješiti, nije imao. Meni se čini da ovaj Dodikov bezobrazluk i ismijavanje svih zapadnih institucija govore samo o njegovom golemom strahu. Njegov nedolazak na Bled je samo jedan potez u tom kontekstu. On se pokušava, zajedno s Rusijom i Kinom, odricati legitimiteta izbora Christiana Schmidta, misleći da će time oslabiti njegov utjecaj, umanjiti potporu koju Schmidt uživa među euroatlantskim partnerima. Bled je samo jedna stanica na tom putu, kaže Gjenero.
O međunarodnoj zajednici ovisi koliko će trajati ovakvo Dodikovo ponašanje. Da je tu Paddy Ashdown, on bi već davno bio uklonjen, kaže Gjenero
Za srbijanskog psihologa i političara Žarka Koraća su Dodikove odluke da neće učestvovati u događajima, “gde se BiH sa tročlanim Predsedništvom pojavljuje kao jedna celovita i suverena zemlja”, njegov protest na zakon o negiranju genocida.
- Po mom mišljenju, dobar odgovor svega što on radi imate u njegovom ponašanju tokom posete turskog predsednika Erdogana. Došao je, mislim, samo zbog pritiska i nagovora predsednika Aleksandra Vučića, s kojim je blizak. Vučić ima dobre odnose sa Turskom i dosta dobru privrednu saradnju. Gotovo je sigurno da je on napravio pritisak da Dodik dođe i bude prisutan. Izjava Dodika da bi voleo da probleme BiH rešavaju praktično Hrvatska, Srbija i Turska, što je potpuno nerealno, ima jednu vrlo interesantnu implikaciju, a to je da izbegne Zapad. On, ustvari, hoće da rešavanje problema funkcionalnosti BiH izvuče iz ruku Zapada, da prepusti u ruke ove tri zemlje, što se naravno neće dogoditi, jer Dejtonski sporazum je jasan i on je, suštinski, rezultat pritiska Zapada i zapravo izgubljenog rata Srbije, ističe Korać.
Osman Topčagić, nekadašnji šef Misije BiH pri EU u Bruxellesu, kaže nam da se propušta još jedna prilika da naša zemlja jednim glasom izrazi opredjeljenje za evropski put, za napredak prema članstvu u Evropskoj uniji.
- Ta poruka iz Evrope je poruka koju čujemo još od 2003, od početka našeg evropskog puta, ali činjenica je da uz svu javnu, iskazanu podršku za evropski put, uvijek postoje neka druga pitanja, partikularni interesi koji prevladavaju i koji sprečavaju da BiH koristi svoj realni kapacitet, da ispunjava uslove i da napreduje kao i druge države na evropskom putu. EU ima druga pitanja koja su u fokusu njihove pažnje i onda bismo morali svojim aktivnostima, radom, nastojati zadobiti njihovu pažnju i još jaču podršku na ovom putu, pojašnjava Topčagić.
LOBIRANJE ILI STRATEŠKI PRITISAK
Profesor Marko Milosavljević s Fakulteta društvenih znanosti u Ljubljani mišljenja je da je Dodikovo nepojavljivanje na Bledu u skladu s lobiranjem ili strateškim pritiskom nekih zemalja kao što su Kina i Rusija.
- Ono što se u širem smislu dešava je to da EU nije dovoljno aktivna, ali i dovoljno odlučna, pa sve to može prouzrokovati dugotrajne posledice ne samo za region, nego i za celokupnu Evropu. Već sam nekoliko puta upozoravao da tako pasivna, na neki način i neefikasna politika EU, Evropske komisije barem što se tiče zemalja kao što su Slovenija, Mađarska, kao članice, ali i uloga EU u zemljama kao što su BiH ili Srbija, može dovesti do toga da ćemo ili ovu sadašnju Evropsku komisiju ili čak EU kao nekakav entitet pamtiti kao nekakvu današnju verziju Lige naroda, međunarodne zajednice koja je postojala pre Drugog svetskog rata i koja je nakon toga ostala u udžbenicima povijesti kao primer neefikasne organizacije koja nije uspela sprečiti Drugi svetski rat, naglašava Milosavljević.
