Umro mi je ujak iz Prokuplja, a nedugo nakon toga i tetka koja je živela u Vojvodini. Oni su bili rođeni brat i sestra, od osmoro dece koliko ih je imala njihova majka. Ostala braća i sestre, koji su takođe u poodmaklim godinama, zabrinuli su se da bi u porodici moglo da dođe do treće smrti, pa su nam kazali da usput kupimo lutku i stavimo je u sanduk. Nisam sujeverna, ali sam odlučila da im ispunim želju za svaki slučaj, što bih razmišljala da sam nešto kriva ako neko zaista umre posle ovo dvoje”, priča jedna Nišlijka koja se susrela sa čudnim običajem.
Kako dalje objašnjava, svratili su u Vrbas i pokušavali da nađu primjerenu lutku.
“Osim beba, jedino su Barbike bile u ponudi. Kupili smo jednu i objasnili tetkinoj porodici šta je želja njene braće i sestara. U Vojvodini taj običaj nije poznat, oni su bili malo začuđeni, ali su dozvolili da u grob ubacimo lutku. Bilo kako bilo, od tada su prošla tri meseca i ostali su i dalje živi. Ne znam da li je to zbog lutke”, navodi sagovornica Telegrafa.
Da ovo nije usamljeni slučaj potvrđuje Miloš Kovačević, vlasnik radnje za prodaju pogrebne opreme koji kaže da njihove mušterije pitaju za pogrebne lutke.
“Ukoliko u periodu od godinu dana premine dvoje iz porodice, njihovi srodnici u mrtvački sanduk ili u grob stavljaju lutku kao trećeg, zbog verovanja da bi mogla uslediti još jedna smrt ako to ne učine. Mi ne držimo lutke, teško bi bilo i prikazati opravdanost prodaje takve robe kroz dokumentaciju pa savetujemo mušterije da ih kupe kod Kineza, jer su tamo najjeftinije. Ni oni nemaju specijalne lutke za tu namenu, može poslužiti bilo koja”, kaže Kovačević.
U kineskim radnjama objašnjavaju da uglavnom drže različite varijacije lutaka Barbika jer su najviše i tražene. Međutim, kako navode, ne znaju da li ih mušterije kupuju za djecu ili za pokojnike.
