"To, međutim, može i treba da se promeni, jer zemlje Zapadnog Balkana imaju dobro obrazovane ljude koji mogu biti produktivni kao i njihovi vršnjaci u zapadnoj Evropi. Bolje institucije, manje uplitanja države, više ulaganja u infrastrukturu – to su najvažniji zadaci i EBRD je tu da pomogne u svim oblastima", rekla je Hargitaj za Biznis magazin.
Navela je da će ove godine EBRD u Srbiji uložiti do 500 miliona evra i prvi put više od 70 odsto tih sredstava se odnosi na privatni sektor.
"Naš cilj nije povećanje finansiranja EBRD-a samo za sebe. Mi nastojimo da obezbedimo takvo finansiranje koje nije dostupno u, inače, dobro razvijenom bankarskom sektoru u Srbiji i da kroz finansijski sektor stignemo do sve većeg broja malih i srednjih preduzeća (MSP). Drugo, želeli bismo da vidimo poboljšanu pripremu i implementaciju projekata u javnim infrastrukturnim projektima – što bi doprinelo bržem postizanju opipljivih rezultata", kazala je je Hargitaj.
Kako je objasnila, veći deo finansiranja EBRD u Srbiji biće okrenut sektoru MSP, te da će se odnositi i na zelenu ekonomiju, hipotekarno i trgovinsko finansiranje, a sve preko kreditnih linija za banke i lizing kompanije.
"Među planiranim projektima u privatnom sektoru imamo planirane i direktne strane investicije. U javnom sektoru očekujemo da potpišemo prvi projekat klimatske otpornosti i navodnjavanja. Takođe, sa Beogradom nastavljamo sa prvim projektom za temeljnu obnovu i poboljšanje energetske efikasnosti u četiri velike javne zgrade, projekat koji ima snažnu podršku EU, uključujući i značajne investicione grantove. Preduzeće Srbija voz će takođe dobiti dodatna finansijska sredstva za novi vozni park", rekla je Hargitaj.
Kako je dodala, EBRD u Srbiji podržava reforme u mnogim oblastima, uključujući bolju koordinaciju i rad inspekcija, poboljšanje korporativnog upravljanja u EPS-u i kompaniji Srbija voz, kao i obuku stručnjaka za javne nabavke.
"Očekujemo da će sve ovo u srednjem roku rezultirati boljim poslovnim okruženjem za preduzetnike ili poboljšanjem operativne efikasnosti i usluga preduzeća u državnom vlasništvu. Proces pristupanja EU je podržao i stimulisao mnoge reforme. Redovni izveštaji EU o napretku takođe stvaraju pritisak da se ubrzaju reforme. Najnoviji izveštaj EU, nažalost, beleži mali napredak u svim oblastima", istakla je direktorka EBRD.
Po njenoj oceni, neki od glavnih razloga relativne nerazvijenosti regiona Zapadnog Balkana su komplikovane poslovne regulative i procedure i veliki uticaj države u državnim preduzećima, koja uglavnom imaju nepravedne konkurentske prednosti u odnosu na privatne firme.
"Sve ovo, zajedno sa velikim neformalnim sektorom, ima merljiv negativan uticaj na učinak privatnih kompanija koje posluju u formalnom sektoru ili na njihovu spremnost da ulažu. Stope direktnih stranih investicija su i dalje znatno niže nego u Centralnoj i Istočnoj Evropi, što doprinosi nižoj produktivnosti rada i sporijem približavanju životnom standardu EU", navela je Hargitaj.
Odgovarajući na pitanje koje su značajne investicije EBRD u privatni sektor u Srbiji ona je navela kompanije Forma Ideale, MK Grupu, Marbo, Bambi, koje su, kako je ocenila, pokazale impresivan rast i postigle izvanrednost u korporativnom upravljanju.
"Zato i prodaju svoje konkurentne proizvode daleko izvan granica Srbije. Junajted (United) Grupa se istakla u uvođenju novih tehnologija, pružajući usluge širokopojasne i kablovske televizije sada u šest zemalja, a privukla je i velike globalne igrače privatnog kapitala. Orionove vrhunske ICT usluge koriste desetine hiljada domaćinstava, kompanija i velikih banaka u Srbiji. Stotine malih i srednjih preduzeća u Srbiji kojima je EBRD pružio poslovne savete su u proseku povećala prodaju za oko 14 odsto godišnje", rekla je Žužana Hargitaj za Biznis magazin.
