Mihajlović je rekla da je svaka vrsta povezivanja u regionu Jugoistočne Evrope veoma važna za razvoj, političku stabilnost, ali i za ekonomske odnose i viši životni standard građana.
"Dakle, to je uslov stabilnosti, političke, ekonomske i uopšte privrednog razvoja i mislim da je to važno za Srbiju i BiH, za buduće odnose, bez obzira koliko vremena trebalo da se unutar BiH naprave određeni dogovori. Sama činjenica da i jedna i druga država, između ostalog, pre svega, Turska koja je zainteresovana da učestvuje u izgradnji ovog auto-puta i pokazala interes i rekli gradićemo, već je ogroman pomak na ovim prostorima", navela je Mihajlović.
Ministarka je ukazala na značaj potpisanog okvirnog sporazuma o tom autoputu sa turskom kompanijom "Tasyapi", kao jednom od tri značajna infrastrukturna projekta vredna više od milijardu evra, što je, kako ocenjuje, rezultat prijateljskih odnosa predsednika Srbije i Turske, Aleksandra Vučića i Recepa Tayyipa Erdogana.
Auto-put da obezbedi bolji život građana
Prvi i drugi projekat odnose se na dve deonice auto-puta: od Požege do Kotromana i Sremska Rača - Kuzmin, dok je treći projekat, za koji je potpisan komercijalni ugovor, rekonstrukcija regionalnog puta Novi Pazar - Tutin.
"Komercijalni ugovor koji smo potpisali i novac koji smo obezbedili u budžetu, odnosno garancije u budžetu za ovu i narednu godinu, daje nam mogućnost da negde već sledeće godine u proleće počnemo radove. Sada se radi na prepravljanju tehničke dokumentacije, zato što su projekti dosta stari, odnosno urađeni su pre pet, šest, sedam, osam godina, tako da se to sad sređuje i negde u proleće sledeće godine počinje rekonstrukcija", rekla je.
Sa turskom kompanijom "Tasyapi" dogovoreno je da se prvo počne sa radom na dokumentaciji za deonicu Kuzmin - Sremska Rača vrednoj oko 200 miliona evra, od čega je most koji će se tu graditi vredan najmanje 100 miliona evra. Zatim ide dokumentacija za deonicu Požega - Kotroman od Koridora 11 do granice sa BiH, gde Srbija ima osnovnu, ali ne i svu potrebnu dokumentaciju.
"Mislim da je to vrlo važno. Prvo, ta turska kompanija je odlična kompanija, drugo, to znanje dodatno i pomoć koja dolazi u izradi projektno-tehničke dokumentacije za nas je veoma važno. Srpska strana hoće da i kroz kreditni aranžman radi na ovim investicionim projektima. Rekonstrukcija počinje koliko sledeće godine, mogli bismo da očekujemo radnike na terenu praktično 2020. godine kada govorimo o samom auto-putu. Sledeća godina će najvećim delom otići na izradu svih dokumentacija, prostornih planova svega onoga što je potrebno za tako nešto", dodala je ministarka.
Prema rečima Mihajlović, dva kraka postoje da bi se napravio kompletan prsten, koji će obuhvatiti sve narode u BiH, jer mora da postoji svest o specifičnosti BiH, koja se ne ogleda samo u narodima koji tu žive, već i u načinima i nivoima kako se donose odluke.
"To je nešto što negde ograničava razvoj BiH, po mom mišljenju, generalno, ne samo vezano za velike infrastrukturne projekte, ali mi se čini da smo našli zajedničko rešenje, zajednički imenitelj kako da radimo taj auto-put i mislim da bi sve strane morale u nekim trenucima donošenja odluke, a upravo to očekujem od nekih novih organa, da politiku i veroispovest i sve ono drugo stave sa strane i da gledaju prvo ono što nam je svima sigurno najvažnije, a to je bolji život građana. Političari su tu da obezbede bolji život građana, bez obzira koje veroispovesti bili, da li oni bili Srbi, Bošnjaci ili Hrvati", kazala je.
Ministarka Mihajlović ukazala je i na to da se Srbija trudi da sa svim državama sa kojima može ima jedan granični prelaz, a kada je reč o mostu Ljubovija - Bratunac sa BiH, taj granični prelaz još ne radi, iako je most napravljen i u njega je uloženo više od deset miliona evra.
GP na mostu Ljubovija - Bratunac najkasnije do leta
Kako ocenjuje, političari u BiH su u prethodnom periodu gledali "interne odnose u samoj BiH, gotovo ponekada zanemarivši ono što jeste državni interes, a nema boljeg i većeg razvoja jedne države ako se ne povezuje".
"Sve što je bilo do Srbije mi smo uradili i vidimo da se nekako to sad pomerilo. Sporazumi su potpisani, raspisane su javne nabavke sa bosanske strane za pristupne saobraćajnice za taj jedan carinski prelaz i to će se završiti, ali to mora takođe da nam bude svima nauk da to ne treba da se dešava, da je to šteta po građane i da to građani vide i pamte. Kada vidite most, shvatite da morate da idete 50 kilometara okolo, ne možete da pređete taj most, onda čemu politika i sve", navela je.
Sa druge strane, za Srbiju je važno da će taj most biti jedan granični prelaz.
"Mi se trudimo da sa državama sa kojima god to možemo, to radimo sa Makedonijom, radićemo sa Crnom Gorom i radimo sad sa BiH, da imamo jedan granični prelaz. To znači nemate dve sanitarne, dve poljoprivredne inspekcije, dve policijske, imate jedan granični prelaz i brzo završavate svoj posao, bilo da se bavite ekonomskim odnosima, prevozite robu ili da prosto samo ljudi prelaze most. Mi smo razgovarali sa svim predstavnicima BiH, čak i ovima sada, dok se ne formiraju svi organi, plan jeste da leto bude neki poslednji rok, realno bi bilo u odnosu sada na sve i što nema više problema da pustimo taj most da konačno radi, odnosno jedan granični prelaz", smatra Mihajlović.
"Ako govorimo o odnosima sa Turskom, mi možemo zajednički sa turskim kompanijama da nastupamo ka nekim trećim državama, kao što su turske kompanije vrlo dobrodošle i u infrastrukturi. Ne samo da otvaraju fabrike i zapošljavaju ljude, nego i da se pojavljuju u infrastrukturi. Mi počinjemo novi investicioni ciklus sledeće godine, koji je vredan pet milijardi evra, govorimo o nastavku rekonstrukcije železnice, pruga Beograd - Bar, Koridora 11, Koridora 10, govorimo o novom auto-putu Niš - Merdare - Priština, auto-put Beograd - Sarajevo. Puno je prostora gde turske kompanije koje se bave infrastrukturom, a poznate su u svetu kako rade i kojom brzinom, su dobrodošle i ovde", objasnila je.
Kako je dodala, ono što je za Srbiju od ogromnog značaja, gde Srbija iskazuje svoju zahvalnost jesu turske kompanije koje rade u Srbiji, otvaraju fabrike, ali ne na "nekim fenomenalnim mestima gde svako od investitora ko dođe poželi da otvori fabriku".
"Upravo u onim delovima Srbije koji su devastirani delovi, nerazvijeni delovi, gde je najveći procenat nezaposlenosti, tu turske kompanije otvaraju svoje fabrike i to je velika stvar za Srbiju, jer to nama omogućava da se mi ravnomerno regionalno razvijamo. Oko 50 aktivnih kompanija radi, blizu 400 ih ima, zapošljavaju preko 3.000 ljudi i to mnogo znači i to se sve dešava u poslednjih nekoliko godina", kazala je Mihajlović.
