Već dugo se o njemu govori, pa se mnogima čini da je stariji, ali momak iz Bihaća ima samo 23 godine.
Mnogo je toga preturio preko glave – kao 16-godišnjak je otišao u Cedevitu, odatle u NBA, ali u Bruklinu nije dobio pravu šansu, potom ni u Efesu.
Bio je to težak period za Musu, ali je prošle sezone povukao pravi korak – otišao je u Breogan, dobio ključeve tima u ruke, a to je vratio tako što je u ACB ligi prosečno beležio 20,1 poen, 5,1 skok i 3,1 asistenciju.
U intervjuu za Sport klub, Musa govori o tome kako se izborio sa padovima u karijeri i ko mu je pomogao, odnosu sa trenerom Čusom Mateom, bubicama kad je bio mlađi…
Real zasad ima skor 2-2 u Evroligi, dok je u Endesa ligi na 4-1.
„Vidite da je tu dosta talenta. Imamo tri-četiri nova igrača, mi smo uneli novu energiju, ali doneli smo i nove stvari koje trener treba da postavi. Imamo sjajnog trenera koji nam iz dana u dan objašnjava koje su naše uloge. Zadovoljni smo – kada malo bude odmakla sezona i kada budemo uhvatili formu, verujem da ćemo igrati odličnu košarku“, počinje Musa za Sport klub.
Nedavno je reprezentativac Bosne i Hercegovine izjavio da mu je 53-godišnji Čus Mateo kao stariji brat. Mateo je nasledio Pabla Lasa na klupi Reala, nakon što je osam godina bio asistent, a u prošlosti je bio glavni trener Saragose, Fuenlabrade i Unikahe.
„Iskren da budem, nisam se nadao da ću imati baš toliko dobar odnos sa trenerom, kada sam došao u Real. Od prvog susreta, na kojem mi je rekao da treba da igram svoju igru, da ono iz Breogana pokušam da prenesem u Real Madrid, zato što su me zbog toga i doveli. Rekao mi je da se ne stidim svoje igre, tj. da igram slobodno. Dao sam 30 poena Unikahi u prvoj utakmici, tada nismo bili kompletni, samo trojica-četvorica seniora, ali on mi je rekao da želi da igram tako slobodno i kada se svi vrate. Kazao mi je da ću uvek imati minutažu i to mi je omogućilo da se oslobodim pritiska – zasad ide sve kako treba“.
„Porodica i Miško su mi mnogo pomogli“
Musa je skoro izjavio da se dokazao i sebi, ali i svima koji su sumnjali u njega. Ko mu je najviše pomogao u teškim trenucima karijere?
„Pre svega, moja porodica – oni su uvek uz mene, i kroz dane SAD i kroz dane Efesa. To je najbitnije. Ne mogu da ne spomenem i Miška (agenta Miška Ražnatovića), koji je bio uz mene u svakom momentu – bukvalno se prema meni ponašao kao drugi otac, sve je proživljavao sa mnom. Kada je došla ta ponuda Breogana – hoću li ili neću – presudio je upravo taj odnos koji imamo s Miškom, tj. to što imam u njega stopostotno poverenje, zato sam ga i poslušao. Nije pogrešio“.
Izdvojio je Džanan i momenat prošle sezone kada je shvatio da se vratio, ali naglašava da se ključna promena odigrala u njegovom stavu.
„Februar, Kup Kralja, utakmica baš sa Real Madridom. Tada sam rekao sebi… Nije bilo lako proživeti sve ono što sam ja proživeo, sve negativne stvari. S moje tačke gledišta, naravno, svakome je njegova muka najteža, ali meni je moja bila kao da imam brdo na leđima. Pomoglo mi je to što sam stopostotno dao sebe u projekat sa Breoganom – u glavi sam sebi složio stvari tako da mi je Breogan poslednji klub u karijeri. Znao sam da nije, ali znao sam da ću dati 300% sebe, pa ćemo videti. Ranije sam uvek razmišljao ’šta ako ovo’ i ’šta ako ono’, a sada sam se prepustio. Sada sam ovde, mislim upravo zbog takvog stava“.
„I ulicom sam hodao bez samopouzdanja“
Na pitanje koju je još ličnu promenu prošao kako bi sada igrao na najvišem nivou, 22-godišnji bek odgovara:
„Dosta sam imao bubica kada sam bio mlađi. Za neke stvari koje sam radio sam i znao da su pogrešne, naravno… Postajao sam zreliji iz dana u dan – čovek kad to primeti, bude ponosan na sebe. Mimo sportskog dela, neigranja i svega, izgubio sam samopouzdanje i u životu – hodao sam ulicom bez samopouzdanja. Ljudi oko mene su mi pomogli da sazrim i da shvatim da se ne živi od danas do sutra, već da treba gledati širu sliku. Kada sam se usredsredio samo na košarku, na sport, na sadašnji trenutak, to mi je pomoglo da napravim klik u glavi. Neverovatan je osećaj kada sam sve to prošao i sada sam ovde, u Realu“.
Verovatno sada znaš i više da ceniš sve lepo što ti se događa?
„Da, da, da, i te kako. Veruj mi – sad kad uđem na teren i igram petorku, igram dvadeset minuta, osećam se bitnim, jer znam kako je bilo kada sam bio 12-13. igrač. To je najgori osećaj za svakog košarkaša, pa i za mene. Treniraš, treniraš, treniraš, čekaš priliku koja nikako da dođe. Eto, meni je došla i, hvala bogu, dobro se razvija“.
„Ma, ne zanima me…“
Na molbu da izvoji neku od mladalačkih bubica koje je spomenuo, Musa se nasmejao i prisetio se jedne situacije iz Cedevite.
„Ovo nije poznato javnosti. Posle Evropskog prvenstva su me zvali na sastanak i rekli mi da je Cedevita veliki klub, igra se Evroliga, te da žele da me pošalju u Zabok. Tada sam imao 16 godina i dva meseca, drugi najmlađi igrač imao je 22 godine, ali rekao sam: ’Vi da mene pošaljete u Zabok, jeste vi normalni, ja pripadam ovde’. Rekli su mi ’ali tamo ćeš igrati’, ali ja sam odgovorio: ’Ma, ne zanima me, hoću ovde da budem’. Možda je to bila prava odluka, možda nije, odsedeo sam tu sezonu na klupi, ali sa 16 godina misliš da si najpametniji, a zapravo je upravo suprotno“.
I za kraj, pitali smo Džanana vidi li se opet u NBA ligi.
„Trenutno sam ovde, na pameti mi je samo Real, klub koji svim uslovima može da parira svakoj NBA ekipi. Važno mi je što se ovde osećam dobrodošlim, osećam se kao deo familije i bitan sam u timu, što mi je najvažnije. Usredsređen sam na to. Odlučio sam u glavi da dam sve Real Madridu do trenutka dok se nešto drugo ne desi, a nadam se da se neće desiti brzo. U Realu sam dokle god budem mogao da budem“, zaključuje Musa za Sport klub.
