- Priznajem, kriv sam... Kriv sam što sam na press konferenciji poslije jedne utakmice odgovorio treneru koji je cijelu utakmicu psovao sve oko sebe, meni, mojim i svojim igračima, navijačima, upravi, sudijama... Koji je omalovažavao našu čistu pobjedu.
Kriv sam što sam stao u odbranu igrača koje njihovi treneri javno ponižavaju karakterišući ih “nekvalitetnima”. Kriv sam jer tražim da nam se ne svira kraj utakmice u situaciji kad je lopta na putu u vazduhu ka protivničkom šesnaestercu, uz obrazloženje “šta bi uradio za sedam sekundi”???
Kriv sam,ne želim ništa loše reći pa ne dam izjavu. Ustvari, kriv sam... Kriv sam što sam se usudio raditi, uporedo školovati,trošiti slobodne dane i godišnje odmore na edukacije na fakultetu i Centru za edukaciju trenera. Kriv sam što sam ostao sa jednim klubom u ligi u nemogućoj situaciji,sa drugim biti u vrhu tabele. Kriv sam što sam ulagao novac u školovanje i trenerske edukacije i izložio svoju porodicu najprimitivnijim uvredama ljudskim spodobama sa lažnih profila.
Kriv sam što sam u Premijer ligu usao “na mala vrata”???!!!!Svi su se nekada pojavili prvi put na sceni.Ili imaju neka velika? Kriv sam jer me niko ne drži u šaci, nikome zahvalan niti kome dužan išta u životu. Kriv sam što odlazim iz klubova ne iznoseći bilo kakav prljav veš, raditi ne moramo,ali ipak bilo je puno i lijepih trenutaka.
Kriv sam što stanem iza igrača, tučem se za njega,na kraju te on popljuje.
Kriv sam što nemam novinare i portale na platnom spisku kojima ću slati tekstove i mijenjati naslove tekstova ako mi se ne sviđaju.
Priznajem,kriv sam što sam ovakav kakav sam ipak zaslužio ovakav tekst, poručuje Milenko Bošnjaković.