Molekularni biolog, beogradski student Nemanja Despot Marjanović, sada je doktorand "Broad instituta" u Bostonu. Ovaj institut zajednički su osnovali Univerzitet Harvard i prestižni Masačusets Institut Tehnologije, kako bi uz pomoć moderne tehnologije medicina dobila odgovore na najvažnija pitanja.
Marjanović učestvuje u velikom projektu "Atlas ljudskih ćelija", čiji je cilj stvaranje mape svih ćelija u ljudskom organizmu, koja bi bila baza za razumijevanje našeg zdravlja, odnosno za dijagnostiku i liječenje raznih bolesti, a prije svega karcinoma.
On za "Sputnjik" kaže da ovo istraživanje može pomoći i u liječenju virusa korona.
"Ja se bavim sekvencioniranjem pojedinačnih ćelija, pokušavam da razumijem identitet svake ćelije, njenu fukcionalnost. Ako to znamo, onda ćemo znati i šta se dešava sa tom ćelijom kad dođe do bolesti. Ako znamo koje proteine ima određena ćelija, znamo i šta ona može da radi, a imamo i priliku da nešto menjamo u njoj. Ovo je jako važno za koronu, jer da bi ušao u ćeliju, virus mora da otvori vrata i koristi određene proteine na njoj kao ključ. Virus ide i traži bravu u koju ključ ulazi. Uđe, razmnožava se, ubije ćeliju i stvori nam velike probleme. Mi sada možemo da vidimo koje su brave na ćelijama koje Kovid-19 može da otključa. Dakle, naše istraživanje je pomoglo da shvatimo patogenezu ovog virusa", kaže Marjanović.
On je potom za "Sputnjik" objasnio kako se virus ponaša kada uđe u organizam.
"Kad virus pronađe bravu, počne da se razmnožava u ćeliji i napada druge. Ono što je interesantno kod Kovida-19 i zašto je toliko problematičan, kad su ćelije stresirane, one stavljaju tu bravu na svoju površinu, to je dio naše odbrane, ali virus je našao način da iskoristi tu našu odbranu", objašnjava mladi naučnik.
Ističe da je virusu najlakše da uđe na "bravama" u plućima.
"Pošto znamo koje brave virus traži, mogli smo da znamo i koje ćelije traži. Najveći broj ćelija sa tim bravama je u plućima, tu virusu najlakše dođe. Da uđe u nervni sistem ili u stomak potrebno je da prođe mnogo više određenih mehanizama naše odbrane. Međutim, shvatili smo da brave kao na ćelijama pluća postoje i na određenim ćelijama u stomaku, postoje u bubrezima, ali i u mozgu. Mi smo to videli sa naše strane, nismo radili kliničke eksperimente, ali su nam kolege sa klinike rekle da pojedini pacijenti sa koronom imaju manje epi napade, shvatili smo da vidimo pravu stvar, jer KOVID 19 može da uđe u određene nervne ćelije i da stvara epilepitčne napade. Kod pojedinih se javlja dijareja, a neki pacijenti imaju problem sa bubrezima. Problem je što je brava ovog virusa postavljena u različitim tkivima, a brava se aktivira kad je ćelija stresirana. Virus koristi naš odbrambeni mehanizam da bi nas nasamario".
Neizbježna je bila i priča o potencijalnoj vakcini za virus korona.
"U Americi je u različitim stepenima kliničkih ispitivanja oko 50 vakcina, a tri prednjače, već su završile prvu fazu i pokazale pozitivan odgovor. Ispitvanje se radi u tri faze i traje do 18 meseci. Vlada je odlučila da ubrza te faze i odmah krene sa proizvodnjom. Američka vlada je odlučila da se na neki način kocka, jer ako se pokaže da radi, žele da je imaju spremnu. Ovde postoji nada da bi u septembru ili oktobru mogla da bude treća faza kliničkih ispitivanja, tada bi se vakcina odmah davala esencijalnim radnicima, pre svega lekarima i sestrama, onima koji su morali da rade i tokom epidemije, zapravo bi istovremeno uradili testiranje na ljudima", kaže Marjanović.
Srpski naučnik ističe da je ubijeđen da će svijet pobijediti virus korona, ali da je pitanje samo koliko će vremena za to biti potrebno.
"Nauka je jako spora, za nju se ne daje veliki novac, daje se za druge stvari. Zato nam je potrebno vreme da bi smo napravili terapije. Ali sada se sve radi u rekordnom roku. Ubeđen da ćemo pobediti Kovid-19, ali je pitanje koliko vremena treba. Ako vakcina na kojoj se ovde radi bude efikasna, potrebno je vreme da se proizvede za sve. Ako treća faza ispitivanja da rezultate, sledeću zimu dočekujemo mnogo spremniji, a sledećeg proleća vraćamo se u normalnost. S druge strane ne znamo koliko brzo i da li će virus mutirati. U nekim slučajevima napada i imune ćelije, to znači da možda može ući u krv, napraviti sepsu, onda smo u gadnom problemu", rekao je Marjanović.
Nastavljajući priču o projektu u kojem ističe, Marjanović kaže da je planirano da on bude gotov za 10 godina.
"Planirano je da projekat bude kompletiran za 10 godina. Da ćemo tada imati celu mapu ljudskog organizma. Metode pronalaženja identiteta ćelija primenio sam da bi rezumeo kako kancer u plućima počinje i kako se ponaša kada primenimo određene hemioterapije. Otkrili smo da postoji tip ćelije koji stvara rezistentnost na tu terapiju. Sada pokušavamo da nađemo mehanizme te odbrane da bi našli bolju terapiju. Teško je odgovoriti kada ćemo do toga doći. Prvo radimo na miševima, to je spor proces. Nadam se da ćemo do toga doći za nekoliko godina", rekao je Marjanović.
"Ovako sam svojim roditeljima koji žive u Srbiji objasnio; ako idemo ulicom i vidimo zmiju, otići ćemo na drugu stranu, iako znamo da nisu sve zmije otrovne i da nas možda neće ni napasti. U ovom trenutku ne znamo ko može imati veće, a ko manje posledice. Zato ljudi treba da nose maske i poštuju distancu, da izbegavaju zatvorene prostore u kojima je puno ljudi, jer viru je i dalje tu. Istovremno, jako je važno jačati imuni sistem, ako je dobar, ranije će detektovati koronu, sprečiti latentnu fazu i veće posledice. Dakle, spavanje je jako bitno, izbegavajte stresne situacije, ovo nije fraza, uzimajte vitamin C, D, cink, ali i luk i slaninu", zaključio je Marjanović za "Sputnjik".
