Kao što raspusti i trebaju biti. Ali ja volim kad počne škola: u kuću nam red i mir sa školom dođu. Zna se kad ko ustaje, kad na vrata izlazi, kad se kući vraća. Zna se kad se liježe. Zna se gdje se ide. Kad je djeci škola i roditelji bolje znaju šta im je činiti.
Počinje škola. Nemojte djecu preko mjere ružiti. Nemojte im svoje pretjerane ambicije svaljivati na nejaka pleća.
Nemojte ih svojim teretima teretiti, svakako će teške terete kroz život nositi. Nemojte ih koriti za poneku jedinicu, dvojku, tricu. Neće im u životu sve biti vrlo dobro i odlično. Često neće biti ni dobro, čak ni dovoljno. Neka osjete u školskim bitkama da se može i izgubiti, bolje će se suočiti sa onima koje život nosi.
Nemojte im pretrpavati školske torbe. Nemojte ni njih svojim kompleksima pretrpavati. Nemojte im koriti ili, ne daj Bože, psovati učitelje, nastavnike, profesore, direktore. Nemojte im pisati zadaće. Nemojte se radovati baš svakoj petici u dnevniku, jer dobro znate da baš svaka nije zaslužena, ni trudom stečena. Nemojte ih mititi, nemojte preoštro kažnjavati. Nemojte im oduzimati od igre, jer ćete im oduzeti od života. Samo ih podržite i recite im da ste vi svoju školu, najljepšu na svijetu, voljeli najviše na svijetu i da oni svoju školu, najljepšu na svijetu, trebaju voljeti najviše na svijetu.
Recite im da sklapaju drugarstva, jer će im mnoga drugarstva ostati i kad već oni svoju djecu budu slali u školu.
Recite im da nije teško napraviti neprijatelja, a da je pravi uspjeh samo puno prijatelja. Da drugovi i prijatelji ne padaju s Marsa i da se za njih treba truditi i boriti. Recite im da slušaju. Recite da se raduju.
I prospite za njima malo vode, koliko u čašu stane, da im sve ide lahko i bistro, kao ova čista voda. Bismilah.
Sretna škola!
