Rekorder: Deki iz komšiluka pojeo 120 kugli sladoleda

asd
Gdje on jede, kažu, tu je dobra hrana. Ovo je priča o Dejanu Đuričiću iz Inđije.

Omiljeni je gost restorana i kafana, ne samo u tom gradu već u cijeloj Srbiji, ali i šire. Ima 177 kilograma i prihvatio je izazov momaka sa YouTube kanala Gastromaratonac – ispred njih na ovalu je bilo 200 ćevapčića, pa ko više pojede za sat vremena.

On je planirao da slisti 120, ali mu je potrebno malo više vremena. Jede polako i uživa. Deki je veliki gurman, a dok su prepričavali anegdote snimajući emisiju, prisjetili su se i kad je on postavio svojevrstan rekord – smazao je 120 kugli sladoleda.

Pojeo sam tog dana pizzu, a ona bila ljuta. Ne volim kad se oljutim, pa sam onda jeo sladoled da ugasim požar. Pojeo sam 120 kugli. Kad sam pojeo 80, gazda je zaposleni pokazuju prstom na mene.

Šta je bilo? – upitao ih je gazda.

Ovaj pojeo 80 kugli sladoleda.

Pa, je l’ platio?

Jeste.

U čemu je problem?


Deki kaže da su kugle bile baš domaćinske.

E onda im je gazda rekao da mogu da jedem dalje koliko god mogu na račun kuće. Nisam mogao mnogo, samo još 40 – uz osmijeh konstatuje i dodaje:
Tad mi od sladoleda nije bilo dobro. Smrzao mi se jezik. Tri dana sam ležao u krevetu i samo sam kukao.
A kad dođe zima, uvijek nosi specijalni pribor.

U zimskom periodu u unutrašnjem džepu jakne nosim kašiku, ali ne običnu, već onu za vađenje sarmi. Ona je trostruko veća od obične. Njom jedem čorbe, pasulj. Tu mi je zahvat jak. Kod ove normalne kašike, koju zovem dijetalna, mnogo se umaram od mahanja – objašnjava Deki dok pokazuje kako to radi, zamišljajući da ispred sebe ima pasulj ili riblju čorbu.

A ovog puta bili su ćevapi. I kako može toliko da pojede?

Jedem polako, slažem. Ne pravim pauze. Ako napravim pauzu, onda je kraj.

Voli da se našali na svoj račun, pa tako kaže kako ga na slavlja zovu samo jednom.

Mene samo jednom zovu na rođendane i slavlja. Negdje kad idem prvi put u goste, onda prije toga pojedem sendvič da se ne osramotim.
Ali zato je u kafani uvijek rado viđen gost.

Svaki gazda restorana mene voli da vidi u restoranu. Ja sam dobra reklama, gdje ja jedem, to je dobra reklama. A u automobilu uvijek imam rezerve, nož i dasku, kao i dobru kobasicu – smješkajući se otkriva Dejan.