Kada gotovo milijardu učenika šitom sveta krene u školu ove jeseni, suočiće se sa novom verzijom školstva. Iako obrazovni proces varira od zemlje do zemlje, što je uslovljeno i drugim prilikama kao i finansijskom situacijom, nema sumnje da će đaci nositi maske, biće ih manje u odeljenjima, a negde će škola i dalje biti „na daljinu“.
Globalna pandemija utiče, čini se, najviše na najmlađe, đake, studente. I u zemljama Balkana još nije najjasnije kako će se obrazovni proces sprovoditi, ali će gotovo sigurno jedan njegov deo biti onlajn - preko interneta.
Učenje bez škole
Učenje na daljinu nije novi koncept, naprotiv. Postojalo je još između dva Svetska rata, kada su nastale „dopisne škole“.
Ovakav tip nastave je osmišljen u Velikoj Britaniji, a bio je jedini način da deca iz udaljenih gradova i sela, kao i siromašni dobiju moderno obrazovanje. Često su i sami učitelji i nastavnici bili „dopisni đaci“ te nikada nisu kročili u „pravu“ školu.
Nakon Drugog svetskog rata, koncept dopisne nastave je zaživeo širom sveta, a mnogi inženjeri, prevodioci i arhitekte su učili uporedo sa radom. Knjige su se čuvale i prenosile sa generacije na generaciju, a mentorstvo je postalo veoma rasprostranjeno - često bi oni koji su završili fakultete u velikim gradovima, po povratku u manja mesta bili mentori i usavršavali znanja ljudi iz raznih oblasti.
U nekadašnjoj SFRJ je bio poznat koncept „seoskog učitelja“ - predavač je obilazio i po više sela, bez striktnog nastavnog plana - cilj je naravno bio (relativno) brzo opismenjivanje ljudi u ruralnim predelima Jugoslavije.
Računar ili profesor
Kada su početkom 80-ih godina prošlog veka računari postali dostupni široj populaciji, prvo su se pojavili u školama (SFRJ je imala čak pet fabrika računara u to vreme, a vodeći su bili Ei, slovenačka Avtotehna i PEL iz Varaždina).
Gotovo sav rani softver na kućnim računarima, onim svetskim kao i domaćim, je bio vezan ili za poslovnu primenu ili za obrazovanje - upravo zbog toga što je najviše računara bilo u školama i preduzećima.
Devedesete donose pravu revoluciju u oblast računara u obrazovanju - multimediju. CD ROM, disk sličan audio CD-u, mogao je da ima desetine hiljada dokumenata, slika, zvučnih i video fajlova, i gotovo odmah je postao omiljeni način za prezentaciju enciklopedija, raznih ogleda i eksperimenata iz nauke, kao i muzike i umetnosti. Đaci više nisu morali da 'zamišljaju' često previše komplikovane oglede i informacije - na računaru su to mogli da pogledaju koliko god puta su hteli.
I računarska revolucija na Balkanu (koja je kasnila dobrih desetak godina, zbog svima poznatih događaja) je imala „opravdanje“ u učenju - naime, gotovo svaka porodica koja je nabavila tadašnje prilično skupe 486 ili Pentium računare, pravdala je to sa „treba deci za školu“.
Profesori, nastavnici i predavači su ubrzo sva svoja predavanja i testove imali na jednom mestu - na nekoliko disketa ili CDa, a često je samo jedan računar u školama „čuvao“ nastavu za sve razrede.
Ipak, prava revolucija učenju će tek uslediti.
Internet svuda i za sve
Široka dostupnost širokopojasnog interneta potpuno je promenila način na koji profesori predaju i đaci stiču znanja.
Goran Tasić, profesor fizike, kaže da mu internet veoma olakšava predavanja.
„Na laptopu imam praktično sav materijal vezan za lekcije i predavanja - slike, audio i video sadržaje, kao i razne animacije. Fizika ima veliki broj koncepata i sistema koje je vrlo teško objasniti rečima, i gotovo nemoguće zamisliti. Tu uskaču računari, na kojima đaci lako mogu da prate kretanja atoma, kako nastaje elektricitet i kako se on prenosi, itd. Đaci kod kuće preko interneta mogu naći ogroman broj resursa vezanih za fiziku, ali i matematiku i hemiju“, kaže Tasić.
Akademska slikarka i predavač u Likovnoj radionici Vesna Marinković Stanković kaže da internet jeste velika pomoć u obrazovanju.
„Internet nam je mnogo pomogao u ovo vreme izolacije, zapravo omogućio nam je da budemo u stalnom kontaktu i uspemo da spremimo prijemne ispite. Ne mogu da osporim njegovu ogromnu vrednost - gotovo spasonosnu - međutim, ovde je reč o likovnoj umetnosti i jako je teško ispratiti sve na kvalitetan način. Živa nastava je nezamenljiva i daleko bolja tj. produktivnija, pa svi jedva čekamo da krenemo da radimo kao pre. Korekture crteža su najbolje u direktnom kontaktu a da ne govorim o atmosferi u samom ateljeu, radu po živom modelu i postavkama mrtvih priroda koje u kućnim uslovima nisu adekvatne“, smatra Marinković Stanković.
Virtuelni profesori za prave đake
A da li je onlajn nastava budućnost školstva, te da li su profesori i predavači postali suvišni?
Profesorka engleskog jezika Violeta Jordanov kaže da ipak nisu.
„Svakako da je lakše prikupljanje informacija i materijala u elektronskom obliku, jer između ostalog možete i da radite nezavisno od vremena i mesta. U vreme vanredne situacije, korišćenje interneta u cilju sprovođenja nastave na daljinu bilo je jedino moguće i prihvatljivo rešenje kako bi se nastava nesmetano odvijala. U normalnim okolnostima, korišćenje interneta može da učini časove zanimljivim kako bi se učenici motivisali da ga koriste u svrhu istraživanja. Oni prihvataju to sa oduševljenjem, jer većina njih ima otpor prema školi i smatraju da je dosadašnji koncept škole poprilično zastareo. Međutim, ne treba ni sa tim preterivati jer živa reč je ipak živa reč, a učenici treba takođe i da ostanu verni olovci i papiru“, kaže profesorka Jordanov.
Predavač programiranja i web dizajna Dejan Tomić kaže da internet ima veliki potencijal, naročito kada je IT i računarsko obrazovanje u pitanju:
„Programer može da uči u parku, kod kuće, svuda. Vi sada imate softver i za smartfone koji omogućuje da vežbate programiranje. Dakle – na svakom mestu. Tu su i udžbenici u pdf formatu, tj. elektronske knjige, koje su potpuno iste kao i one koje mi koristimo u nastavi. Naravno, profesor je neophodan za konsultacije, da objasni i uputi, ali danas dosta toga može i student sam, preko Interneta i raznih aplikacija“, navodi Tomić.
Za zadnje tri godine u svetu je preko interneta školovanje završilo više od 28 miliona ljudi. Procenjuje se da će do 2035. godine veliki broj univerziteta u svetu dve trećine svojih predavanja držati onlajn, što će im omogućiti i da više sredstava izdvoje za naučna istraživanja.
