Poznati beogradski radijski glas je bila u desetogodišnjem braku sa Slobodanom Nešovićem Lokom, sa kojim ima sina Marka. Nakon razvoda se susrela sa komentatima da je samohrana majka ili raspuštenica.
Kad se žena uda, napisala je Gorica, a njegova familija je voli, kažu: fina je i mirna, hoće da sluša, a kad se razvede postaje raspuštenica.
Kad sam se razvela, upala sam u status “samohrane majke”. Kako to glupo zvuči, kao – hrani se sama. Ima i gora varijanta – raspuštenica. (raspuštena, radi šta hoće). Ponižavajuće.
Ima i muškaraca koji žive sami sa decom, ali se za njih uglavnom kaže samohrani roditelj. Samohrana majka je žena koja nema muža a ima dete, ili decu. Vrlo često izaziva sažaljenje kod drugih, “sta će jadna, sama”. Prvo, sa decom nikada niko nije sam, a drugo, zašto “jadna”? Kada je žena “sama”, znači da nije udata. To kod većine muškaraca i dan danas može da znači – potencijalno laka žena. A ona, samo ponovo može da bira.
Kad sam se razvela pa ožalila, davala 40 dana, pa godinu, pa tri – i kad sam tu muku ispratila, sretnem tako neke stare poznanike, bivše drugove…kažem da sam se razvela, a oni će – “Pa kad ćemo u neko zezanje?”.
Jedna moja rođaka je čitavog života bila sama, a udata. Dvoje dece, muž stalno na putu. Kad dođe, donese i podeli poklone i tu se njegovo učešće u zajedničkom životu završava. Ona je sama donosila sve odluke, jer drugačije nije ni moglo. “Na svu sreću, deca ispala normalna”. On joj je bio kao treće dete koje se nije razvijalo uopšte. O njemu je morala da brine najviše. Da, kad dođe kući, sve bude onako kako on voli, da je omiljeno jelo na stolu, da je mir da može da se odmori (od leta avionom), da se deca prema njemu izuzetno lepo ponašaju, da do sledecćeg putovanja sve bude oprano, ispeglano, spakovano, da…
Prije par godina, bio neki zanimljiv turistički aranžman sa izložbom i šopingom u inostranstvu. Dogovarale se nas pet-šest, da idemo, da se ta tri dana provedemo, da se opustimo. Ceo plan bio na stolu – raspored po sobama, šoping, šta kojoj treba, gde ćemo uveče, šta ćemo sve da radimo… Plan napravljen dva meseca ranije.
Kad, jedna mora da “obrađuje muža da je pusti” bar mesec dana, druga mora da organizuje čuvanje dece, trećoj svekrva polomila kuk pa da vidi ko će nju da pazi…Na kraju smo otišle nas dve samohrane majke. Kažu ove ostale: “Lako je vama, vi ste same, ne morate nikom da polažete račune”.
I mi imamo decu, i mi organizujemo čuvanje, i mi imamo još nekog o kome brinemo, pa smo uspele da sve sredimo. Jednoj je muž rekao “a, idu i ove dve bez obaveza, raspuštenice, pa ćete tamo da divljate”. Primitivac.
Kad se žena ne uda do neke tridesetpete godine života, kaže se za nju “svima traži dlaku u jajetu, njoj niko nije dobar, baksuz je ne može ni sa kim, ona hoće sve po svom…” Kad se uda, pa je njegova familija voli, onda kažu ,“fina je, mirna, hoće da sluša”.
Kad se muškarac ne oženi, onda “neka ga nek se naprovodi, posle će da se zarobi, nek se istutnji…”
Svako ima svoj pogled.
