Da li ste strpljivi? Šta je za vas zadovoljstvo i kakve veze ono ima sa karakterom, emocionalnom inteligencijom, samokontrolom, egom, uspehom u školi ili na poslu?
Ako više volite fil na torti, da li prvo pojedete njega ili koru? Ako vidite nešto što vam se dopadne, da li ga kupite odmah, ili prošetate još malo, da pogledate još neke stvari? Ako vam ostane parče čokolade, da li ćete ga pojesti, ili ostaviti za neki kasniji trenutak, kada ćete više uživati u njemu? Da li prvo završite posao i obaveze, pa se tek onda prepustite nekom užitku?
Sposobnost odlaganja zadovoljstva je u psihologiji bitan pokazatelj brzine i stepena sazrevanja kod dece i adolescenata, kako emocionalnog, tako i socijalnog.
Uzmi maršmelou!
Godine 1972. Na Stenford Univerzitetu je sproveden čuveni "maršmelou eksperiment" (Stanford Marshmallow Experiment). Profesor Volter Mičel je proučavao grupu dece uzrasta od četiri do šest godina.
Deca su jedno po jedno uvođena u prostoriju u kojoj se nalazio samo sto i stolica, bez ičega drugog što bi im odvlačilo pažnju. Svakom detetu je onda ponuđen maršmelou i rečeno mu je da može odmah da ga pojede, što je u redu, ali ako sačeka određeno vreme (10-15 min) i ne pojede kolačić, dobiće još jedan.
Onda bi ispitivač napustio prostoriju, a kamera je tajno snimala ponašanje dece. Deca su se na različite načine dovijala da ne pojedu kolačić, gledajući u stranu, pokrivajući rukama oči, dodirujući ga, cupkajući u mestu. Neki su uspeli da ne pojedu kolačić (jedna trećina dece) i oni su nagrađeni još jednim, dok ostali nisu odoleli izazovu i pojeli su kolačić gotovo odmah ili pre dolaska ispitivača! Stenford maršmelou eksperiment smatra se jednim od najuspešnijih biheviorističkih eksperimenata i on je ponovljen mnogo puta kasnije u sličnim uslovima.
Šta je bilo s decom kasnije?
Ono što je ponajviše iznenadilo Mičela i njegov tim bio je rezultat follow-up istraživanja koje je sprovedeneo sa istom decom desetak godina kasnije. Neočekivano, pronađena je veza između rezultata maršmelou testa i uspeha te dece u školi! Predškolska deca koja su bila podvrgnuta eksperimentu i koja su uspešno odlagala zadovoljstvo konzumacije kolačića, kasnije su pokazala mnogo bolji uspeh u školi i na testovima za završne i prijemne ispite, kao i uspeh na poslovnom planu u kasnijem životu! Ovi drugi su bili opisani od strane roditelja ili nastavnika kao nestrpljivi, tvrdoglavi, bez motivacije, često arogantni ili zavisni.
Deca koja nisu od roditelja dobijala odmah sve što su htela, lakše su obuzdavala svoje želje i potrebe i kasnije bivala uspešnija i sposobnija za planiranje na duže staze, imala su bolju samomotivaciju i samokontrolu. Rezultati Stanford maršmelou testa i njegovih kasnijih rimejkova potvrdili su da je sposobnost ili umeće odlaganja zadovoljstva kod dece jasan su pokazatelj budućeg uspeha čoveka!