Ljubitelji filmova o najpoznatijem tajnom agentu – Jamesu Bondu, znaju da 007 uvek ima veliki broj uređaja i sprava kojima može da otvori svaka vrata, dođe do podataka, te sam pobedi „brdo“ neprijatelja.
U stvarnosti, novi agenti 007 su anonimni, rade iz državnih ustanova, ili čak (zvanično) privatnih kompanija - a glavna oružja su im internet i razni softveri.
Početkom 70-ih godina prošlog veka, sa ubrzanim razvojem računara, te njihovim većom upotrebom u državnim i vojnim institucijama, gotovo odmah se pojavila i potreba za stručnjacima, civilnim i vojnim, koji bi došli do podataka iz računara protivnika.
Kako saznati sve
Definicija hakera je prilično jasna - u pitanju je stručnjak za računare i računarske mreže, koji koristi svoje znanje kako bi rešio neki problem ili savladao zaštite na sistemu, a sve u cilju dolaska do podataka. Tako se danas pojam haker koristi i za vešte programere, stručnjake za računarsku bezbednost, ali i za razne državne, vojne i obaveštajne stručnjake koji većinu svojih aktivnosti obavljaju putem računara, računarskih sistema i Interneta.
Danas postoje čitave hakerske jedinice, komande, pa čak i čitave službe - na primer, američka NSA (National Security Agency) gotovo primarno svoje poslove obavlja u cyber-svetu.
Takođe, od samog nastanka računara, kompanije koje su proizvodile hardver i softver uvek su delimično (a neke i većinom) radile za države, proizvodeći specifične računare i programe. Budući da su ugovori sa državom oduvek bili izuzetno lukrativni, velike softverske kompanije su oduvek akcenat stavljale na razvoj ovakvog softvera.
Jedna od ovakvih kompanija je i Palantir Technologies. Ime kompanije je izvedeno iz poznatog romana i filma „Gospodar prstenova“ a označava kamenje koje daje sposobnost da se sve vidi, i to na daljinu.
Još su zanimljiviji glavni proizvodi Palantira - softver pod nazivima Gotham, Metropolis i Foundry - jasno je da su zaposleni u ovoj kompaniji veliki ljubitelji stripova. Gotham je softver koji se masovno koristi u američkoj obaveštajnoj mreži, kao i američkom ministarstvu odbrane, a služi da objedini razne podatke do kojih dolaze obaveštajne agencije i vojska, te da ih učini lako razumljivim ljudima koji imaju ovlašćenja za pristup i analizu. Palantir Metropolis i Foundry se koriste u velikom broju finansijskih institucija i banaka, kao i kompanija.
Nadzor pametnih telefona
Dušan Savić, IT stručnjak, kaže da ovakve kompanije i softverski alati nisu retkost na zapadu.
„Pre par godina, zaposleni u Googleu su zapretili štrajkom ako se ne prekine projekat po imenom Maven. Maven je bio tajna čak i za visoko pozicionirane u ovom IT gigantu, a radilo se o razvoju veštačke inteligencije za američke vojne dronove, koji bi na taj način imali potpunu nezavisnost od komandi na zemlji. Kada se saznalo za ovaj projekat, Ministarstvo odbrane SAD-a je raskinulo ugovor“, objašnjava Savić.
„Takođe, prošle godine je nekoliko kompanija, poput Microsofta i Amazona, bilo u trci za projekat od čak deset milijardi dolara nazvan JEDI, koji bi objedinio sve podatke američkih agencija, vojske i Vlade na jednom mestu. Ne treba posebno objašnjavati važnost ovakvog projekta i vrednost tih podataka, koja je praktično nemerljiva“, dodaje Savić.
Da ovakvi ugovori i softver nisu specijalnost samo američkih IT giganata, pokazuje i priča iz Izraela.
NSO Group je kontroverzna izraelska kompanija, sa sedištem u gradu Herzlija. Najpoznatija je po svom softveru pod imenom Pegasus, koji (navodno) može omogućiti nadzor svakog smartfona u svetu.
NSO kaže da svoj softver prodaje samo državama i državnim agencijama, kao i da su uz pomoć njega do sada sprečene stotine terorističkih napada širom sveta. Ipak, veliki broj IT stručnjaka i boraca za ljudska prava smatra da je softver Pegasus korišćen od strane Saudijske Arabije za praćenje novinara i disidenta Jamala Khashoggija, koji je ubijen u konzulatu u Istanbulu.
Nemanja Tasić, stručnjak za internet, smatra da je neizostavno da se milioni smartfona prate svakog dana širom sveta.
'Razigrani medvedi'
„Praktično svako danas ima neku vrstu smartfona ili računara. Sa milijardama ljudi koji svakodnevno koriste smartfone, društvene mreže i internet, neizostavno je da će i državne agencije kao i razne vojske širom sveta koristiti ovaj 'autoput informacija' za špijunažu, krađu podataka, a sve više i praćenje kretanja ljudi. Nije tajna da gotovo sve velike kompanije - Google, Facebook, Instagram zarađuju stotine milijardi dolara prodajući informacije o svojim korisnicima raznim marketing agencijama, a sve u svrhu reklama i prodaje raznih proizvoda" navodi Tasić.
Ni druga svetska supersila - Rusija, ne posmatra ovaj cyber-rat skrštenih ruku.
„Fancy Bear“ (Razigrani medved) je ime koje su stručnjaci za računare dali najvećoj ruskoj hakerskoj grupi. Zvanično, ova grupa ima kodno ime „APT 28“ i povezana je sa vojnom obaveštajnom agencijom GRU.
Američke službe Fancy Bear nazivaju Jedinica 26165 i Jedinica 74455. Kako god se ova grupa zvala, ona postoji od 2000. godine, a specijalizovala se za napade na računare i mreže državnih organa, finansijskih institucija, ali i medija u zemljama NATO pakta.
Najpoznatije aktivnosti ove grupe su cyber napad na nemački Bundestag, Francusku TV kuću TV 5 Monde, a glavna je osumnjičena i za napad na Demokratsku stranku SAD-a u vreme predsedničke kampanje 2016. godine, kao i predsedničku kampanju francuskog predsednika Emmanuela Macrona.
Zamislite da izgubite vaš smartfon - koliko ličnih i privatnih podataka imamo u njemu, koliko važnih brojeva, slika i snimaka.
A sada zamislite koliko još važnijih podataka ima na smartfonima i računarima državnih službenika, političara, novinara, kao i raznih vojnih jedinica i državnih agencija. Zbog toga se danas kaže da su u 21. veku podaci važniji i vredniji i od nafte, i od zlata.
