Iako danas uživa u luksuznom životu i može se pohvaliti uspješnom karijerom koja je dovela u sam vrh estrade, put do toga nije bio jednostavan.
– Nije bilo ni malo lako. Kada sam otišla s Kosova 1997. godine otišla sam u Minhen nisam znala da se vežem u avionu (smijeh) to je bio moj prvi let u životu i od tada živim na relaciji Minhen- Beograd. Imam osjećaj da se sve to desilo preko noći, upoznala sam svog supruga, počela da putujem, postala poznato ime- prisjetila se Jana koja je zatim ispričala kako joj se život promijenio preko noći.
– Završila sam školovanje, zaposlila sam se kao nastavnica muzičkog vaspitanja. Već sam bila ozbiljna djevojka, djeca su me obožavala u školi, bila sam miljenica u selu. Radila sam u tri škole, a paralelno sam nastupala s najjačim bendom u to vrijeme. Po godinu i po dana smo imali unaprijed dogovorene nastupe, privatna veselja. Onda je došla Marina Živković u jednu prelijepu baštu u Kosovskoj Mitrovici u domu JNA, ja sam tamo pjevala, ona je kasnila, bašta je bila krcata. Tada sam skidala Snežanu original, pa Draganu, … I Marina uzima mikrofon: „Dragi Kosovci, vi ne znate kakvo blago imate, učinilo mi se da čujem Draganu i Cecu”. Pozvala me je da dođem za njen sto i rekla mi je: „Je l’ bi išla negdje? Koja boranija sve snima i pjesme i ploče, a ti sjediš ovdje na Kosovu” i ja rekoh: „Pa da, ali ja radim u školi, vezana sam za bend” i ona je rekla: „Ne, ja tebe šaljem za Njemačku” i ja rekoh: „Kakva Njemačka, neće me pustiti roditelji, nema šanse”. Ona je rekla: „Imam sina od dobrog prijatelja, on otvara restoran u Minhenu, dečko je tvoja generacija, situiran je, perspektivan, vrijedan– počinje priču pjevačica koja tada nije mogla da nasluti da će upoznati čovjeka svog života.
– Čim sam ga vidjela. Ja sam te 1997. u aprilu kupila „opel vektru”, brat mi je dotjerao iz Švicarske, ja ujutru pijem kafu i istjeram auto iz garaže, da ga gledam dok pijem kafu. Radila sam s bendom, a Ivan me je zvao jedno mjesec dana. Marina je gostovala u junu i dok je Ivan došao do avgusta mjeseca, ja sam radila svaki dan, i on nije mogao da me dobije na telefon. Došao je sa djevojkom iz Minhena i rekao je sebi: „Još jednom ću probati da je pozovem, ako se ne bude javila, nemam šta da tražim” i jednog dana kaže moja sestra: „Ja danas idem kući, ali molim te, zvat će neki Todorović, ja više ne znam šta da mu kažem”. A ja nemam pojma da je to preporuka od moje kume Marine i javim se, spremam se za sljedeću tezgu i sjećam se kao da je juče bilo, zove me i kaže: „Ćao, ja sam po preporuci Marijane Živković”, nije ni znao pravo ime, zbunio se i kaže: „Čuo sam sve najbolje o tebi, da lijepo pjevaš, otvaram lokal tu i tu, da li postoji šansa da dođeš bez benda, ja sam našao bend”, ja kažem: „Ili da dođemo svi ili ništa od tog posla”, onda je njemu nešto zaigralo i kaže: „Javiću se malo kasnije” i rekao je: „Čim neće bez benda, onda je djevojka prava”. Pitao me je za snimak da čuje kako pjevam, rekla sam mu da dođe u Leposavić, da radimo u jednoj prelijepoj bašti, kaže: „Važi, doći ću”. Čekamo ga ja i moj tadašnji bivši momak, koji je bio sa mnom u bendu, i kolegica, a on je došao sam. Taj moj bivši se vozio sa Ivanom, a kolegica i ja u „vektri” 200 na sat. Moj bivši je tada rekao Ivanu u kolima: „Samo da znaš, ova crna u autu, to mi je ozbiljna duga veza” i Ivan kaže: „Okej”. Onda smo stigli u Leposavić, Ivan mi kaže: „Nisi mi se svidjela kako si se obukla, nisi bila moj tip”, kada smo pričali poslije toliko godina, ali kaže: „Kada si uzela da pjevaš!”. Mi dogovaramo da ide cio bend da svira kod njega, i za dva dana se desi ljubav. On ostavlja djevojku, ja dečka…– ispričala je Jana.
