S jedne strane, naime, uvidjevši njegov talenat, mnogi su ga ohrabrivali da napravi prvi korak, a kada je to učinio – mnogi su, pak, pomislili da se “uzvijezdio” te da zato više neće da pjeva po kafanama.
Kada ga je voditeljica upitala koliko je čekao da mu neko kaže – svaka čast, uspio si, on je odgovorio:
Ja ću vam sad ispričati jednu priču… Ja sam rođen u Sarajevu. Tamo niko nije smio da kaže da je pjevač ili da je nešto. Odmah je bio ili peder ili ovo ili ono… šta ja znam – počeo je u u jednoj emisiji pa izazvao i par osmjeha, a voditeljicu naveo da se uhvati za čelo.
Međutim, obzirom da sam se ja napjevao kao magarac za džabe, što ja kažem, s rajom uz gitaru i uz klavir, po toj Jahorini, po raznim kafanama… meni su stalno govorili – što ti ne snimiš ploču? Bolje pjevaš od svih ostalih koji sad postoje, koji snimaju. Kad sam prvi put snimio ploču i kad sam rekao jednom da me grlo boli u kafani, svi su rekli – ma, ti si postao pjevač. Postao si zvijezda pa ne možeš da pjevaš. I tako dalje. Mislim, nikako nisu mogli da pređu… da kažu, ‘ajde, ovo je stvarno to što jeste. Šta ćete, morate s tim da se pomirite i to je to – zaključio je on.
