Da li nastaviti razgovor sa osobom?
Razgovor sa jednim poslodavcem:
„Eto mi smo mlada firma pa ne možemo da prijavimo na punu platu. Nama je teško. Možda jednog dana“…..
Takvih priča je mnogo.
Ćuti i radi.
Odlično. Ćutimo i radimo. Do kad? Mala firma se širi, dobija nove radnike, a prijava na minimalac ostaje. Mala firma postaje velika, a minimalac ostaje. Zašto?
Probni rad ne plaćen, ili plaćen nešto mizerno.
Pauze nema, a ako pitaš zašto pauze nema znaš ishod.
Prekovremeni rad je normala. Naravno neplaćen.
Zašto?
Jer onaj drugi će da kaže „meni je super, redovna mi je plata“.
Na ovakva pitanja ako pitaš taj drugi će sav sretan da otrči gazdi i da kaže „zamisli nepoštovanja“.
Trebaš na godišnji kojeg obično imaš sedam do 10 dana u godini, dogovorio sa ženom, porodično da idete zajedno na godišnji pa makar i na selo kupiti šljive, ali da ste zajedno. Dođe godišnji ne daju ti ga, kaže nije momenat, nema ko da radi idi kasnije. Kako da sada sve pomjerša? Poslodavcu se može da kaže „ne može sad“, a tvoji planovi padaju u vodu jer druga strana ne može svoj godišnji da pomjeri. Odeš na godišnji dočekate otkaz, a šta ti okolina kaže “pa zašto nisi pomjerio godišnji, niko nije nezamjenljiv”.
Itd itd…..
Mogla bi se knjiga napisati slučajeva.
Dakle zašto ćutimo!? Zbog ispravnih mozgova koji će nas prodati čim trepnemo, zbog toga što nismo bili zaštićeni, zbog toga što ne poznajemo svoja prava…
Međutim kao što vidite mic po mic, vrijeme se mjenja. Jer da se ne mjenja ne bi u grupi bilo 400 ljudi koji samo gledaju hoće li ko šta napisati za njega, a sutra mu inspekcija pokucati na vrata.
„Samo polako“.
Čitajte zakon o radu, informišite se i ne potpisujte nikakav papir bez savjeta advokata.
