Među najglasnijim kritičarima aktualne vlasti u Srbiji - uz građane koji mjesecima prosvjeduju, glumce, umjetnike i sveučilišne profesore koji ih predvode ili podržavaju - svakako jesu i satiričari, a posebno karikaturisti. Svojim karikaturama na vrlo slikovit način ukazuju na sve probleme s kojima se društvo suočava. Uz Predraga Koraksića - Coraxa, u prvim redovima je i Dušan Petričić, majstor oštrog pera.
"Nema te nacije, te države koja će opstati, a kamoli napredovati, ukoliko eliminišete intelektualnu elitu. Zato je neophodna podrška profesora, intelektualaca, umetnika. Velika je stvar što su se protestima u društvu konačno, makar i sa zakašnjenjem, priključili univerziteti, a polako se priključuju i druge profesije", kaže Petričić za Al Jazeeru. Govorio je i stanju medijskih sloboda u Srbiji, stvaranju kulta ličnosti, ali i o tome zašto se, kako kaže, narod "sprda" s vođom.
Činjenica je da su građanske prosvjede u Beogradu, ali i širom Srbije, podržali brojni sveučilišni profesori, glumci, umjetnici, ali i satiričari i karikaturisti. No čini se da ste, svojim karikaturama, na prosvjedima davno prije nego što su građani Srbije ponovno izašli na ulice. Osim što su Vaše karikature kritika vlasti, često i na naslovnicama Nina, jesu li te karikature doista i svojevrsni prosvjed protiv aktualnog stanja u državi i društvu?
- Naravno, politička karikatura je po svojoj prirodi protest. U relativno regularnim vremenima, ona može da bude samo kritika i da relativno benigno ukazuje na greške vlasti ili opozicije. Mi odavno živimo u dramatično poremećenom društvu i karikatura ima obavezu da svim sredstvima ukazuje na to i čak poziva na pobunu, ako je potrebno.
Zbog čega je važno da prosvjede podrže i na njima budu profesori i intelektualci, zbog čega glumci, a zbog čega karikaturisti i satiričari?
- Poremećeno društvo, kako sam ga maločas nazvao, poremećeno je zato što predsednik već sedam godina opstaje na vlasti tako što beskrupulozno cepa duštvo na svim nivoima, zavađa ljude i otvoreno favorizuje jedan deo društva, najneobrazovaniji nauštrb onog obrazovanog.
Nema te nacije, te države koja će opstati, a kamoli napredovati, ukoliko eliminišete intelektualnu elitu. Aleksandar Vučić zna da može sedeti na vlasti dogod podilazi neobrazovanoj sirotinji i dogod potkupljuje jedan manji, nemoralni segment društva koji će iz ličnih interesa prihvatati svaku glupost ili prevaru koju im vlast servira.
Zato je neophodna podrška profesora, intelektualaca, umetnika. Velika je stvar što su se protestima u društvu konačno, makar i sa zakašnjenjem, priključili univerziteti.
A polako se priključuju i druge profesije.
Ako govorimo o Vašem pozivu, je li karikaturistima uvijek mjesto s druge strane barikade ma koliko visoka cijena za to bila?
- Karikaturisti su, u to duboko verujem, savest društva. To jeste, da budem precizniji, trebalo bi to da budu. I zato im je mesto na strani ugroženih i slabijih. Uvek, bez izuzetka. Pravi i pošteni karikaturista ne pita za cenu.
Nedavno ste s kolegom Predragom Koraksićem imali izložbu koja je imala simboličan naziv 'Gledaj, misli i govori slobodno'. Koliko je slobodno govoriti, slobodno misliti, pa i slobodno gledati u današnjoj Srbiji?
- Jedna dnevna novina, dva nedeljnika sa izuzetno niskim tiražima i jedna TV stanica je slika slobode misli i govora u Srbiji. Slobodna misao dopire do zanemarljivo malog broja građana. Naravno da se radi o teškom cinizmu kada predsednik i premijer pominju slobodne medije.
Tvrdite i da se u Srbiji 'prvi put događa da se narod sprda s vođom' i da tako nije bilo ni s kraljem Petrom, ni s Titom, ni s Miloševićem. Za kralja ne znam, za Tita znam da se 'sprdnja', pa i pokušaj 'sprdnje' itekako kažnjavao, ali s Miloševićem… Zar nije bilo 'sprdnje', barem u karikaturama?
- Slobodan Milošević je u odnosu na ovu kreaturu bio gospodin čovek. Tačka. Mnogi su ga mrzeli, bunili se, pljuvali ga, ozbiljno se suprotstavljali njegovoj pogubnoj politici. Ali ne, nikad se nisu sprdali sa njim. On naprosto nije davao povoda za to.
U tome i jeste suštinska razlika između svih prethodnih vlasti i ove tragedije danas. Srbiju beskrupulozno vodi prevarant, uličar, navijač sa stadiona, potpuno nekompetentan, moralno i mentalno problematična osoba. Svojim svakodnevnim višesatnim nastupima preko svih mogućih sredstava komuniciranja, on definitivno zaslužuje samo sprdnju i podsmeh.
To je tragično, spadam u ogroman broj onih koji se stide toga umesto njega, ali, nažalost, to je naša realnost.
Zato narod izlazi na ulice i zato polako raste nada da će jednoga dana doći kraj ovom nezabeleženom u istoriji poniženju cele nacije. I onih koji su toga svesni i onih koji, nažalost, nisu.
Zbog čega se narod danas, kako kažete, 'sprda' s vođom?
- Verujem da sam na prethodno pitanje dao precizan odgovor zašto se većina naroda sprda sa vođom. Kažem većina, uprkos insistiranju prevaranta predsednika kako je izabranik naroda. A nikada nije dao odgovor na pitanje zašto drži medije pod kontrolom i zašto krade na izborima.
Jednoga dana kada se strmoglavi sa vlasti, biće jasno i vidljivo koliko je "iskrenu" podršku imao.
Govorite o vođi, nekom mesiji, harizmatskim ličnostima, stvaranju kulta ličnosti... Kad je aktualni predsjednik Srbije u pitanju – je li on vođa? Mesija? Ima li harizmu?
- On hoće da veruje da ima harizmu. Za koga je on mesija? Za prevarene, izmanipulisane, neobrazovane, kupljene. Imali smo primere harizmatičnih ličnosti u istoriji. Za to je potrebno mnogo više od šibicarskog mentaliteta. Kao što rekoh, strpimo se malo, pa ćemo dobiti precizan odgovor. A i on će ga dobiti.
Ipak, ne može se reći da se ne stvara kult ličnosti. Kome ide zasluga za to – Aleksandru Vučiću, stranačkoj infrastrukturi, narodu?
- On, naravno, iz petnih žila radi na tome. (Postoji u psihijatriji termin za to). I u tome mu pomaže onaj deo nacije koji se ili odrekao pameti ili morala.
U jednom svom stavu, izraženom na stranicama lista Danas, napisali ste da su 'jedino oružje protiv Vučića pamet, kompetentnost i odgovornost'. Ima li Srbija ta tri oružja na raspolaganju?
- Ima! Nažalost, potrebno je vreme da pamet, kompetentnost i odgovornost ponovo postanu termini u svakodnevnoj upotrebi. Dugo traje ovaj zamor nacije. Treba imati ogromnog strpljenja. Mi smo narod kome strpljenje i trka na duge staze nije jaka strana.
'Još uvek verujem u trenutak kada će protagonisti mojih crtanih komentara, ponovo postati političari sa ljudskim likom', napisali ste u istom tekstu. Kada će doći taj trenutak?
- Ne znam. Da znam, mirno bih spavao i svakog jutra se budio srećan. Mora mnogo strpljivih i izdržljivih da nas bude. Još nas je malo. A do toga se polako stiže.
Svojevremeno ste sreću potražili pod kanadskim nebom, objavljivali u tamošnjim, ali i prestižnim američkim dnevnim novinama. Jeste li se u nekom trenutku pokajali zbog povratka u Srbiju?
- Nikada! Možda je to stvar mojih godina, ili moje prirode. Osećam da mi je mesto ovde gde sam. Ovo je moja zemlja. Ima mnogo posla., kako prenosi Al Jazeera.