Pričali smo već da je Mustafa u penzionskim danima išao zijaretiti Ćabu, i o dana kad se vratio, vazda je među prvima čekao u redu za ulazak u džamiju. Jeste, danas su džamije zaključane, jer se bojali da ne bi ko ukro šta iz džamije, a ima svakvog svita, najviše se bojali da ne ukradu Buharijsnu zbirku hadisa, pa je ne preprodaju.
Ali otom potom.
Jednog dana, dok je sjedio ispred džamije, čekajući džumu namaz, ili što bi mi u Krajini kazali džumaj, pričajući o trenutnom stanju u državi, i utvrđujući dobro poznato stanje da nije dobro, Mustafa usta, nešto kroz ljutnju ko da opsova, i ode uzeti abdest, uz: „Ne čuj me Bože“.
Sjedeći na svojoj klupi, koju je „uvakufio“ u džamiju za svoje potrebe, slušajući hutbu, i dobro razmišljajući o njoj, poče ga nešto peckati kad je efendija, tek završio neki Islamski fakultet, rekao da je „riba“ haram. Inače, ne znajući pravo značenje riječi riba, koja ustvari na arapskom znači kamata, Mustafa je jedva dočekao da se završi namaz, kako bi otišao kući.
Iz džamije je izletio kao nikad do tad, možda čak i prvi, što je sve začudilo.
- MUHAREM
Mustafa je u jednom trenutku se zapalio, čekao sam samo kad će pući. Gledam mu ruke, stišće onaj tespih, prebacuje ga iz jedne ruke u drugu, usta klanjati, preda selam i istrča iz džamije. Išao sam nekoliko koraka iza njega, prvi je izišao. Začudilo me. Jednom nam je pričao dok smo sjedili ispred džamije, kako navodno, pričao je njima neki stari efendija, a slušavo je i on priče nekih starih didova, još dok je on bio dječarak, valjda su on to čitali iz nekih ćitaba: Ko prvi petkom izleti iz džamije, dočeka ga šejtan i ošne neščim“.
Međutim, šta mu je danas bilo, ne znam.
- ZUMRETA
Vajik se zaključam kad sam sama koće, šta ja znam, ima danas svakvog svita, hoćel mi upasti u kuću. Najednom začu se kucanje na vratim, ja u strahu proviri iza štoka da mi se ne viđa sjena, a ono lupa sve jače i jače, i čujem Mustafin glas: „Otvori ženo, odvalću baglame“.
Strah me prođe, al poče me faćati neki drugi osjećaj: „Hani Mustafa, eto me letim, noge polomi sebi“. Upade mustafa u kuću, viče mi: „Lapaj ženo svu ribu iz hladnjaka, bacaj to što dalje iskuće, haram mi neće u kuću“.
Ništa mi nije bilo jasno, samo sam stala i gledam Mustafu, a on baca onu ribu, đe god stigne. A mogli smo je podilti po komšiluku.
- MUSTAFA
Jasno je da haram ide i iz usta, a Boga mi i u usta. Ako je efendija reko da je riba haram, haram je. Meni harami neće biti po kući, treba Bogu dževapiti za 'ne ribe što sam do sad poj'o, ali eto šta sam ja znao.
Elvedin Hasanagić