Narod i mediji
Ne možemo znati pouzdano šta se iza brda valja, kada je u pitanju gospodin Dodik i njegov SNSD.
Činjenica jeste da neki izlazni rezultati pojedinih anketa ne pokazuju da u predizbornoj trci gospodin Dodik i Željka Cvijanović stoje nešto pretjerano dobro, ne bar onako kako su se oni nadali i predstavljali narodu i medijima, pa je u sklopu toga trebalo i napraviti tu priču o četrdeset nekakvih mističnih britanskih specijalaca koji će doći ovdje i napraviti haos.
To možemo posmatrati kroz tu prizmu, a moguće je da postoje neke stvari koje se rade klasično iza očiju naroda, a ovo je, kao i svaki put, senzacionalistička vijest koja je podmetnuta da bi se narod i mediji tim bavili.
Ali, mora se priznati da je gospodin Dodik i ovaj put uspio, pa se narod i mediji zaista bave nepostojećim, u ovom slučaju britanskim, špijunima.
Satanizacija
Ja to direktno ne mogu dovesti u vezu, ali da Dodik ima vjetar u leđa od strane kompletne ruske diplomatije, od strane ruskih jastrebova, od strane ruskih novinskih agencija, to je sasvim sigurno.
On je gotovo sigurno čovjek broj jedan u Srba s obje strane Drine kada su u pitanju ‘ruske stvari’ tako da on ne da ima vjetar u leđa, nego je neka vrsta ekspoziture ruskih, ako ne uticaja, onda ‘želja, čestitki i pozdrava’.
Gospodin Dodik i njegova politika, njegova politička partija, njegova televizija, radio, internet i njegovi medijski sateliti nikada nisu ni prestali satanizovati svoje protivnike: da li su to opozicionari, da li su to nezavisni novinari, nezavisni mediji, da li su to ljudi koji misle svojom glavom, da li su to ljudi, u ovom slučaju, na Trgu u Banja Luci koji traže pravdu za tragično preminulog Davida Dragičevića.
Prevara
To je jedan korpus gdje, doslovno, pola entiteta su strani plaćenici i domaći izdajnici.
Kamo sreće da je to tako, ti ljudi bi zaista živjeli fenomenalno, ne bi čekali u redu ispred slovenačkog konzulata da pobjegnu od ove Dodikove ‘ljepote’.
Do sada mu je ta politika, ta retorika, taj populizam i taj populistički narativ uspijevao – hoću da kažem dobijao izbore, da li na lokalnom, da li na bh. nivou – pa on ne vidi zašto bi se to promijenilo.
Ali izbori će pokazati hoće li se to pomijeniti.
Prije svega tu treba apelovati na svijest građana, da ako vas neko prevari desetak puta već bi trebalo sami da se zapitate šta vam je činiti.
Astronauti
Ovaj put je morao da uvede strance, komandose i ne znam kakva čuda pošto baš nije neko iz Federacije pretjerano zainteresovan da izigrava Dodikovog virtuelnog neprijatelja u Republici Srpskoj, što znači da su se ljudi zabavili o sebi i o svojim stolicama u Federaciji jer idu izbori, pa onda on mora sad tu smišljati ad hoc neprijatelje, virtuelne dakako, bez nekog pretjeranog sadejstva sa glavašima u Federaciji, misleći prije svega na gospodina Dragana Čovića i na gospodina Bakira Izetbegovića.
Onda je ‘normalno’ da se pojavljuju takvi likovi, takvi rendžeri, takvi komandosi.
Ali bojim se da je ovo samo početak — ljeto je, oktobar je stvarno daleko — i da će tu biti još kojekavih i astronauta i argonauta i ubačenih elemenata i samoubica i Arapa, jer to je zaista jedna menažerija u glavi Dodika i njegovih spin majstora.
Tako da je po meni, nažalost, ovo samo početak jednog realityja koji ima samo jedan cilj — da on ostane na vlasti, preciznije da ode na mjesto u Predsjedništvu BiH.
Virtuelne granice
Naravno da Dodik nije spreman za bilo kakav otvoreni okršaj – čovjek prosto nema takve kapacitete i takvo nešto ne može izvesti.
Međutim, neki sukob niskog intenziteta sa svojim narodom — zavaditi svoj narod ili svoj narod nahuškati ili napraviti neke lokalne nemire — to je svakako u stanju i to donekle može da uplaši ne samo ljude u Evropi, nego prvo ljude ovdje u entitetu Republika Srpska, a onda i u Bosni i Hercegovini, ukoliko Dodik i njegova klika procijene da neće baš dobro proći na izborima, konkretno da će izgubiti izbore.
Onda se mi svi možemo uplašiti za nekakve scenarije koji se mogu itekako oteti kontroli, preciznije koji bi bili napravljeni tako da se otmu kontroli, ali, ja ne želim da vjerujem da će tako nešto da se desi.
Kako god bilo, dok god je ovo u nekim virtuelnim granicama, u nekim retoričkim pričama, u nekim bajkama, to je u redu sa stanovišta da nema remećenja javnog reda i mira ili nečeg ozbiljnijeg na terenu i ja se nadam da će se zadržati u tim okvirima.
